Koksartroza
Koksartroza je okoštavanje u predelu zgloba kuka. Počinje u vidu zamora ili blagog bola nakon dužeg hoda, da bi se postepeno javio bol u preponi koji može da se širi prema leđima, niz butinu, u koleno. Nelečena koksartroza vodi postepeno u sve jače bolove i ukočenost u kuku. Pokretljivost kuka je sve manja, osoba počinje da šepa, koristi štap.
Kod pacijenata koji su imali urođeno iščašenje kuka, neku povredu ili prelom u predelu ovog zgloba češća je pojava koksartroze i stoga je jako važno blagovremeno delovati preventivno sprovođenjem redovne fizikalne terapije i vežbanjem. Održavanje normalne težine i mršavljenje kod gojaznih je neophodno radi smanjenja opterećenja u zglobu kuka.
Umereni pokreti u zglobu su neophodni da bi se ishranila zglobna hrskavica i samim tim sprečilo ili usporilo okoštavanje zgloba. Vežbe su osnova prevencije i lečenja koksartroze.
U lečenju koksartroze najbitnije je očuvati pokretljivost kuka što uključuje pre svega redovno vežbanje ali i primenu fizikalnih procedura i akupunkture. One deluju tako što smanjuju bol, opuštaju zategnute mišiće, popravljaju cirkulaciju i samim tim olakšavaju vežbanje i doprinose da se okolna tkiva održavaju u najboljem mogućem stanju.
Osobe koje imaju faktor rizika za obolevanje od koksartroze (familijarno pristustvo bolesti, urođeni deformiteti ili povrede u predelu kuka...) treba da redovno odlaze na preventivni pregled kod fizijatra i da se nezavisno od nalaza obuče vežbama za očuvanje pokretljivosti zgloba kuka.
Kod osoba kod kojih fizijatrijskim pregledom utvrdi prisustvo tegoba poreklom iz kuka ili smanjena pokretljivost u zglobu kuka neophodno je pored vežbanja sprovesti i fizikalne procedure i akupunkturu. Izbor procedura, doziranje i broj tretmana se utvrđuje na osnovu fizijatrijskog pregleda koji uključuje razgovor o tegobama, inspekciju (posmatranje držanja tela, hoda...), palpaciju (npr. pregled mišića dodirom), ispitivanje pokretljivosti kuka i mišićne snage. Tek nakon tako detaljnog pregleda lekar specijalista fizijatar pravi procenu da li je neophodna konsultacija sa ortopedom, RTG snimak, laboratorijski nalaz ili neka druga dopunska dijagnostička metoda. Osobe sa viškom kilograma se upućuju nutricionisti radi propisivanja dijete za mršavljenje.
Pravilnim vežbanjem, redovnom fizikalnom terapijom i akupunkturom, održavanjem normalne težine može se usporiti tok koksartroze, sanirati ili ublažiti tegobe, očuvati pokretljivost u kuku, očuvati pravilan hod (sprečiti šepanje i upotreba štapa) i samim tim omogućiti da pacijent živi kvalitetno.
Primena lekova kao što su antireumatski analgetici (Diklofen, Brufen...) može da bude korisna ali ne i dovoljna. Inekcije kortikopreparata (Deksazon, Diprofos...) imaju isključivo simptomatski efekat u kraćem periodu a pri tome daju niz neželjenih efekata i stoga je njihova primena korisna samo u izuzetnim slučajevima. Stalna redovna primena kortikopreparata kod koksartroze nije poželjna.
Ukoliko se koksartroza ne leči blagovremeno i pravilno dolazi do pojave sve jačih bolova i ukočenosti u kuku, šepanja i najzad je neophodna ugradnja endoproteze kuka. Svaka proteza ima ograničen rok trajanja i stoga je poželjno maksimalno odložiti njenu ugradnju što se postiže redovnim vežbanjem, fizikalnom terapijom, akupunkturom i održavanjem normalne težine.