Struje
Elektroterapija podrazumeva primenu električne energije tj. struje u lečenju. Struja se dobija pomoću savremenih elektromedicinskih aparata, a terapijska procedura je potpuno bezbolna i bezopasna. Najčešće se primenjuju galvanska, dijadinamična i interferentna struja, TENS, elektrostimulacija....
Efekti na tkiva su različiti: smanjenje bola, poboljšanje cirkulacije, metabolizma i ishranjenosti, smanjenje otoka i zapaljenja, opuštanje mišića. Zavisno od bolesti i stanja, i specifičnosti aktuelnog nalaza pacijenta lekar određuje vrstu i karakteristike elektroterapije.
Interferentne struje se mogu primeniti kao bipolarne (2 elektrode) i kvadripolarne (4 elektrode). Glavna odlika ove struje je dubinski efekat, tako da se mogu primeniti kod oštećenja dubljih struktura kao što su kičmeni stub, kuk, koleno...
Primenjuju se nakon povreda: uganuća, istegnuća, iščašenja, preloma (od velikog su značaja jer stimulišu stvaranje mladog koštanog tkiva), zatim u lečenju kontraktura, vratnog i lumbalnog sindroma, neuralgija, zapaljenskog, degenerativnog i vanzglobnog reumatizama. Usled dobrog dubinskog efekta primenjuju se u lečenju steriliteta i u pripremi za vantelesnu oplodnju i inseminaciju...
Dijadinamične struje u zavisnosti od modulacije dovode do poboljšanja cirkulacije i odličnog analgetskog efekta. Moguća je primena dve modulacije paralelno pri čemu se ostvaruje dvostruki (trofički i analgetski) efekat. Koriste se u lečenju radikulopatija i neuralgija (cervikobrahijalgija, lumboišijalgija...), artroza, artritisa, periartritisa ramena i kuka, entezopatija, povreda, algodistrofija...
Galvanska struja vrlo intenzivno širi krvne sudove i pojačava cirkulaciju pa se primenjuje kada je neophodno značajno ishraniti tkiva (kod bolnih nerava - lumboišijalgija, cervikobrahijalgija). Može se primeniti u kombinaciji sa lekom i u tom slučaju govorimo o elektroforezi. Praktično tok struje uvodi lek kroz kožu u tkivo. Ostvaruje se dvostruko dejstvo - leka i struje.
Elektrostimulacija podrazumeva eksponencijalne impulsne struje koje aktiviraju muskulaturu (veštački izazivaju mišićne kontrakcije) koja je neaktivna usled oštećenja perifernih nerava (najčešće usled povreda koje dovode do delimične ili potpune sekcije nerva, ali i upale nerava npr. pareza facijalnog nerva). Aktiviranje denervisanih mišića je od velikog značaja jer se sprečava njihova atrofija u periodu dok ne dodje do regeneracije nerva i prirodnog puta razdraživanja mišića. Primenjuju se bipolarna i monopolarna tehnika u zavisnosti od grupe mišića kod koje se želi izazvati kontrakcija.
Sa elektrostimulacijom treba početi što ranije, najbolje odmah nakon oštećenja perfernog nerva, jer se atrofija i degeneracija mišića vrlo brzo razvija. Uporno je treba sprovodititi dokle god postoje znaci oporavka nerva.