Preventivni fizijatrijski pregled, preventivne mere i procedure
Zdravlje nije samo odsustvo bolesti. Zdravi životni stilovi doprinose da kvalitet zdravlja bude na višem nivou. Pored zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti, pravilnog ritma rada i odmora, značajnu ulogu u unapređenju zdravlja i sprečavanju bolesti imaju preventivni pregledi i rano otkrivanje poremećaja zdravlja, kao i sprovođenje preventivnih mera i procedura kod onih koji su izloženi riziku od pojedinih bolesti.
Fizikalna medicina i akupunktura su jako važne, ne samo u terapiji, već i u prevenciji (sprečavanju) bolesti.
Neki od faktora koji povećavaju rizik za obolevanje koštanozglobnog sistema su:
- obavljanje poslova u prinudnom položaju (npr. duže sedenje za kompijuterom, u vožnji... duže stajanje)
- obavljanje poslova koji su fizički naporni (npr. podizanje tereta)
- teža i učestala sportska aktivnost (treninzi koji traju duže od 1h i sprovode se češće od 4 puta nedeljno)
- ranije povrede (istegnuća, uganuća, prelomi...)
- gojaznost
Kod osoba sa većim rizikom za obolevanje koštanozglobnog sistema preporuka je da se obrate fizijatru (lekar specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije) radi pregleda. Pregled se uvek počinje detaljnim razgovorom sa pacijentom o tegobama vezanim za konkretan problem, ali i za opšte zdravstveno stanje. Potom sledi fizijatrijski pregled koji uključuje inspekciju t.j. posmatranje držanja pacijenta i dela tela u kome pacijent oseća tegobe. Potom sledi palpacija tokom koje lekar treba da dodirom pregleda stanje zglobova, mišića i okolnih tkiva. Obavezan deo pregleda je ispitivanje pokretljivosti zglobova i mišićne snage.
Tek nakon tako detaljnog pregleda lekar fizijatar se odlučuje da li je neophodna konsultacija nekog lekara druge specijalnosti kao što su neurolog, ortoped, reumatolog... ili neka od dopunskih metoda dijagnostike kao što su laboratorija, RTG snimak, dijagnostički ultrazvuk, magnetna rezonanca, skener...Najčešće nije potrebna dalja dijagnostika da bi se postavila rana dijagnoza poremećaja zdravlja ili bolesti.
Fizijatar na osnovu stanja utvrđenog na pregledu pravi program neophodnih preventivnih mera i/ili procedura.
Preventivne mere se preduzimaju ukoliko je fizijatar utvrdio da su radi prevencije tegoba i bolesti neophodne izmene u životnom stilu i navikama (ishrana, pravilan ritam rada i odmora, fizička aktivnost...), obuka zaštitnim položajima tela (kako da pravilno sedi, stoji, podiže i nosi teret...), program vežbi za pravilno držanje tela, očuvanje i povećanje pokretljivosti, mišićne snage... ili relaksacione tehnike radi umerenije reakcije na stres.
Preventivne procedure podrazumevaju sprovođenje fizikalnih procedura (magnet, laser, bioptron...) i akupunkture u smislu sprečavanja pojave bolesti ili sprečavanja pojave tegoba i usporavanje toka bolesti kod obolelih. Ukoliko kod osobe sa rizikom od obolevanja koštanozglobnog sistema fizijatar na pregledu utvrdi poremećaj zdravlja neophodno je da se radi sprečavanja razvoja bolesti sprovede preventivni tretman.
Cilj medicine nije samo lečenje bolesti već sprečavanje njene pojave, kao i postizanje višeg kvaliteta života u celini. Budućnost medicine je prevencija.